|
Марко Краљевић убије љубу 0001 Рано рани љуба Краљевића, 0002 Рано рани у горње чардаке, 0003 Узимала сјајно огледало, 0004 Огледалу тихо бесидила: 0005 ”Огледало, да би не гледало! 0006 Не би л’ моје лице угледала, 0007 Како ми је јадно ублидило 0008 Све од страшка Краљевића Марка. 0009 Да Бог да га пожелила мајка!” 0010 Мисли јадна, да нитко не чује. 0011 То је чула стара свекрвица, 0012 По имену Марку дозивала: 0013 ”О мој Марко, моје дите драго! 0014 Јутрос љуба уранила бише, 0015 Па ми де у горње чардаке, 0016 Узимала сјајно огледало, 0017 Огледалу тихо бесидила: 0018 ” ”Огледало, да би не гледало! 0019 Не би л’ моје лице угледала, 0020 Како ми је јадно пожутило 0021 Све од страшка Краљевића Марка. 0022 Да Бог да га пожелила мајк!” ” 0023 Ал то Марку врло мучно бише, 0024 Па он узе ноже оковане, 0025 Па он иде љуби у чардаке, 0026 У срце је љубу ударио. 0027 Како је је лахко ударио, 0028 На ножу јој чедо извадио, 0029 На ножу га мајци доносио: 0030 ”Ево, мајко, зелена јабука, 0031 Којој ниси сазријети дала.” 0032 Пе је својим двором бесидио: 0033 ”Остајт’ с Богом, били двори моји! 0034 Кад у вама чујем кукавицу, 0035 Тад ће мајка причекати Марка.” 0036 Па јаблану свом је бесидио: 0037 ”Остај с Богом, зелени јаблане! 0038 Кад на теби јабука нарасте, 0039 Тад ће мајка причекати Марка.” 0040 Па говори црном гаврану: 0041 ”Остај с Богом, мој црни гавране! 0042 Кад на теби пера побилила, 0043 Тад ће мајка причекати Марка.” 0044 Оста мајка у двору бијелом 0045 Кукајући кано кукавица. 0046 Узимала вина и ракије, 0047 Зелени је јаблан заливала, 0048 Не би л’ јаблан јабуком родио, 0049 Не би л’ мајка сина причекала. 0050 Не хти јаблан јабуком родити, 0051 А ни мајка сина причекати. 0052 Пак хватала црнога гаврана, 0053 Билим га је поливала мликом, 0054 Не би ли му крила побилила, 0055 Не би л’ мајка причекала Марка. 0056 Не хтидоше крила побилити, 0057 Нити мајка причекаше Марка. |